muzej

Prigodno izdanje - Muzejski eksponati - fosili

Datum puštanja u prodaju je 4 februar 1985 godine

- likovna i grafička obrada R. Bojanić (akademski slikar)

- dvobojni ofset ZIN

- papir kredasti

- zupčanje 12½ : 12¾ (postoji podatak i da je zupčanje 13¼)

Mi 2092 - Aturia Aturi - svetloplava-ljubičastopurpurna (štampano 400 000 komada)

nacrt: Cefapolod (Aturia Aturi) Srbija - Prirodnjački muzej Beograd

Mi 2093 - Pachyopis Woodward - smeđeoker-ljubičastopurpurna (štampano 400 000 komada)

nacrt: Zmija (Pachyopis Woodward) Hercegovina - Prirodnjački muzej Beč

Mi 2094 - Chaetodon Hoeferi - maslinastozelena-ljubičastopurpurna (štampano 400 000 komada)

nacrt: Riba (Chaetodon Hoeferi) Slovenija - zbirka Bergakademie Leoben Austrija

Mi 2095 - Homo sapiens neanderthalesia - svetlooker-ljubičastopurpurna (štampano 230 000 komada)

nacrt:  Krapinski čovek (Homo sapiens neanderthalesia) Hrvatska Geološko paleontološki muzej Zagreb

 Ova serija poštanskih maraka je deo dugoročnog projekta pod nazivom "Muzejski eksponati" i ima četri marke sa prikazima fosila.

Istog dana je u promet pušten prigodan koverat i koverat prvog dana FDC.

Interesantne činjenice

• Cefapolod (Aturia Aturi) - je redak fosilni ostatak. Odvaja se kao posebna grupa od roda Nautilus. Ovde prikazan fosil na poštanskoj marki potiče sa desne obale dunava iz atara selaVišnjice kod Beograda.
• Zmija (Pachyopis Woodward) - potiče iz perioda krede i pronađen je u Bileći (Hercegovina) Dužina zmije je bila 40 cm, a procenjena starost fosila je 100 miliona godina).
• Riba (Chaetodon Hoeferi) - u oligocenskim slojevima lapora iznad uglja u Zagorju je pronađena ova riba čija je dužina bila 18,5 cm. Krajem 19 veka je nju u stručnoj literaturi opisaoprofesor Dragutin Gorjanović - Kramberger. Starost fosila je oko 30 miliona godina.
• Krapinski čovek (Homo sapiens neanderthalesia) - ovde je prikaz lobanje krapinskog čoveka, čiji su fosilni ostatci pronađeni 1899 godine. Mesto gde su nađeni je Hušnjakovo brdo (Hušnjakov brijeg) u Krapini a bili su stari 130 000 godina.
  

Pogledajte sve poštanske marke 1985 godina -Jugoslavija

Prigodno izdanje - muzejski eksponati grnčarija posude za vodu

- 22 jun 1976 godine

- likovna obrada: A Milenković

- četvorobojna heliogravuraholandske  štamparije "Joh.Enschede en zonen, Harrlem"

- papir kredasti

- zupčanje češljasto 14, 12 ¾

Michel 1649 višebojna - 1,20 dinara (štampano 1 000 000 komada)

Michel 1650 višebojna - 2,10 dinara (štampano 1 000 000 komada)

Michel 1651 višebojna - 3,20 dinara (štampano 1 000 000 komada)

Michel 1652 višebojna - 5 dinara (štampano 500 000 komada)

Michel 1653 višebojna - 6 dinara (štampano 500 000 komada)

Michel 1654 višebojna - 8 dinara (štampano 250 000 komada)

Nacrti:

• 1649 - testija iz Aleksandrovca
• 1650 - bokal iz Ptuja
• 1651 - ibrik iz Višnjice
• 1652 - bokal iz Bačkog Brega
• 1653 - kondir iz Vraneštice
• 1654 - testija iz Prizrena

 Grnčarstvo je u veoma raznovrsno po tehnološkim osobinama, a i po likovnoj obradi. Boje i nijanse metalnih oksida, olovna gleđ i belo pečena zemlja, omogućili su grnčarima da naprave predmete za svakodnevnu upotrenu koji su uz to i lepi.

1649 - testija iz Aleksandrovca - 1,20 dinara - testija je mrke boje, gleđosana samo po gornjoj polovini. Venac grlića je modre boje, a na boku su beli kružni i grozdoliki ukrasi.

1650 - bokal iz Ptuja - 2,10 dinara - pripada tipu panonske grnčarije. Zelen je i gleđosan sa karakterističnim siskom i baroknom oblinom.

1651 - ibrik iz Višnjice - 3,20 dinara - napravljen je na ručnom kolu od bele gline, a ukrašen je crvenom glinom. Oblikom podseća na orijentalno metalno posuđe. Ornamentika je geometriska i bogata.Ova vrsta grnčarije je karakteristična samo za spomenuto područje.

1652 - bokal iz Bačkog Brega - 5 dinara - ima iste karakteristike kao i bokal iz Ptuja, sa tim da je bogatiji za bele tačkaste ukrase u vertikalnim nizovima.

1653 - kondir iz Vraneštice- 6 dinara - po svom obliku veoma podseća na metalnu posudu. Nije posebno obrađivana i ukrašavana, ali je to posledica korišćenja stilova koji su ostali još iza Vizantije,

1654 - testija iz Prizrena - 8 dinara - ima široko grlo koje je zgodno za nalivanje vode uz pomoć kofe sa bunara. Ukrašena je belom glinom po smeđoj osnovi u horisontalnim i valovitim linijama i tačkastim rozetama.

Istog dana kad su poštanske marke puštene u promet, počla je prodaja i dve prigodne koverte i koverta prvog dana (FDC).