Pozdrav svima i dobro došli u 5 epizodu poskasta „Album za marke“. Ja sam Nikola Vejin, a tema o kojoj ću danas pričati jeste kako početi sa sakupljanjem poštanskih maraka.

Ovaj podksat je deo većeg projekta koji ima još veb sajt, facebook stranu i You tube kanal.

Svaki predlog kritika i pitanje vezani za filateliju su dobro došli i napišite ih u sklopu komentara.

Za temu kako početi sa sakupljanjem poštanskih maraka sam se odlučio kada sam u par navrata čuo da ima dosta pitanja od ljudi koji se interesuju. Osnovno pitanje je u principu jednostavno i odgovor bi trebao biti jednostavan, ukratko samo poručite jedan paket poštanskih maraka.

U nekom ranijem periodu bi se skidale marke sa pisama i razglednica koje su se dobijale. Tako su uglavnom svi počeli sa filatelijom. Međutim to danas i nije najbolji način, jer se pošta ne koristi više u tom obimu.

izvor - albumzamarke.com

Druga opcija jeste da se ode na neki susret kolekcionara i da se tamo na licu mesta vidi šta će se da uzmete. Usput se mogu pokupiti još neki korisni saveti, a i kupiti ponešto od opreme. Međutim zbog trenutne situacije, svi susreti kolekcionara su otkazani.

Paketi poštanskih maraka

I tako da se vratimo na kupovinu paketa poštanskih maraka.

Paketa ima raznih - zasnivaju se na vremenskom periodu, državi ili tematici. Sad onaj koga zanima filatelija treba da odabere okvirno ono šta ga najviše interesuje.

Za sam početak to ne treba biti ništa skupo, ni poštanske marke ni oprema.

Paketa poštanskih maraka ima raznoraznih sa motivima olimpiskih igara, sa motivima aviona ili vezani za istraživanje svemira. Tu su još flora i fauna, to su uvek interesantne oblasti.

Mogu biti interesantni paketi poštanskih maraka iz vremena pre drugog svetskog rata ili one iz 19 veka. Nekoga mogu zainteresovati marke Srbije, nekog drugog Jugoslavije ili na primer poštanske marke iz Japana.

I to je to, raspitate se kod trgovaca šta imaju koje su cene. Prema želji odvojite 5 ili 30 eura i poručite neki paket od par stotina poštanskih maraka.

Ovde moram spomenuti i mogućnost da nađete neku vrednu poštansku marku i da se na njoj dobro zaradi. U praksi se to ne može desiti početnicima. Potrebno je određeno iskustvo koje se skupi vremenom pa da znate gde da tražite vredne marke.

Posle ovoga, da kažemo, jednostavnog uvoda ide razrada, sa dosta detalja.

U današnje vreme je sve to značajno dostupnije, i poštanske marke i oprema. ali je u isto vreme i previše informacija u jednom trenutku.

Da bi se od nečega počelo ja sam predložio poručivanje paketa sa poštanskim markama. Mesta za poručivanje mogu biti sajtovi koji to prodaju ili oni sajtovi koji imaju aukcije.

Ukoliko planirate da zainteresujete neko dete u ponudi, ima dosta i paketa sa poštanskim maraka sa likovima iz stripova i crtanih filmova. Ali nemojte da to bude Talični Tom, slabo neko od dece danas zna ko je to.

Jedan korak koji može biti od prilične pomoći je i to da se učlanite u filatelističko društvo. Mada je već malo teža opcija, jer slabo ima udružanje u Srbiji.

Nego da nastavimo, kada nabavite te prve poštanske marke, verovatno ćete ih držati u nekoj kutiji ili u koverti. Sledeće stavke koje vam trebaju su album za marke i pinceta.

Klaseri za poštanske marke

Album za marke se još naziva klaser i može imati listove crne i bele boje. Iskreno mislim da se na crnim listovima marke lepše vide, ali u praksi i ja imam i koristim neke klasere sa belim listovima. Na listovima imaju postavljene folijice u redovima i u njima se slažu poštanke marke.

Za početak možete uzeti i neki polovan klaser, dok se ne upoznate sa opcijama dostupnim na tržištu. Ima ih raznih veličina,oblika i kvaliteta izrade. naravno i cene im se razlikuju. Pored klasera za poštanske marke, postoje i oni za koverte prvoga dana i maksimum karte.

Pinceta je takođe neophodna za filateliju, ne baš za prvu fazu. Ali za period kada se poštanske marke počnu razvrstavati i proučavati je potrebna.

Filatelističke pincete takođe imamo u raznim rešenjima, oblicima i materijalima. U osnovi im je zajedničko da na kraju imaju proširen i pljosnat završetak. Pomoću njega se uzimaju poštanske marke a da se minimalno oštete.

Tu je i lupa, veoma koristna sprava, jer omogućava da se na poštanskim markama vide značajni detalji, kao što je na prmer godina. Ali u današnje vreme za to se može koristiti i aplikacija za mobilni telefon, koja pomoću kamere digitalno vrši uvećanje, pa su svi detalji jasni.

Zubomer je takođe zgodna stvarčica za ispomoć. Omogućava da se tačnije utvrdi kako je odrađena perforacija poštanske marke, što je prilično siguran način da se prepoznaju falsifikati.

Nakon toga bi trebalo nabaviti nešto od filatelsitičke literature. Jeste to sve dostupno danas i na Internetu ili čak i na aplikacijama za mobilne telefone. Međutim deo literature u formi knjiga ili časopisa uvek dobro dođe.

Literatura bi se mogla podeliti na par kategorija, od kojih svaka ima zanimljivih izdanja. Na prvom mestu su katalozi, oni sadrže osnovne podateke o poštanskim markama. zatim su tu određene knjige o filateliji, one daju neki uopšteni pregled istorije i neke zanimljive informacije. I na kraju treća bitna kategorija su prospekiti sa aukcija.

Za početnike je bitno napomenuti da cene iz kataloga nikad nećete dobiti, dešava se da se dobije samo 10% od navedenog iznosa. Ima tu raznih iskustva, ali to nije sada tema zanimljiva početnicima u filateliji.

Za ove napred navedene korake da se to sve nabavi i lepo složi treba par meseci. Materijal i pribor se mogu nabaviti u Beogradu u prodavnici koja se zove „Filatelija“ u Takovskoj ulici ili od njih poručiti telefonom.

Ja sam nešto nabavljao i preko Limunda i Kupinda i to je prošlo sasvim u redu. Preko sajta kupujem prodajem ništa od filatelističke opreme nisam kupovao, pa za taj sajt ne mogu ništa reći vezano za to kakva su iskustva.

Za početnike trebam spomenuti još dve stavke za slaganje poštanskih maraka. One kod nas imaju neke nazive koji se razlikuju od svetskih, pa ću ih ovde opisati. Kod nas se koriste često nazivi najpoznatijih proizvođača.

Dodatene stavke

Lindner listovi su prva stavka, u pitanju su tvrdi kartončići crne boje koji na sebi imaju nekoliko redova sa folijama u koje se slažu poštanske marke. Preko toga svega ide još jedna providna folijica koja pruža dodatnu zaštitu Ima ih u više dimenzija i od raznih proizvođača, a kompanija Linder je samo jedna od njih. Linder inače ima široku paletu svih proizvoda za filateliste.

Havid je druga stavka. To je folija koja stiže u trakicama različitih širina. Ona ima dva sloja među koje se umeće poštanska marka. Ima providna varijanta, gde su obe folije providne i varijanta gde je jedna folija crne boje da se bolje vidi poštanska marka. Pored havida, ima na tržišto ovoga i od drugih proizvođača.

Havid je inače neophodan pri pravljenju listova sa tematikama ili kada se pravi izložak za filatelističke izložbe.

Od nekih stavki koje su ipak namenjene za naprednije korisnike trebam spomenuti uređaj za prepoznavanje vodenih žigova i palete boja.

Sada da nešto kažem i o situaciji kada početnik sakupi određenu količinu poštanskih maraka. Tada se pojavljuje višak, bilo duplikati ili poštanske marke koje nisu zanimljive.

One se mogu ponuditi za prodaju preko interneta ili bolje je da se odnesu na neki susret kolekcionara. Tamo se mogu razmeniti možda i ponuditi na prodaju. Međutim zbog trenutne situacije slabo će se ove godine održati koji susret kolekcionara.

Ovim polako privodim kraju ovu epizodu namenjenu tome kako početi sa sakupljanjem poštanskih markama. Nakon par meseci čitanja i pregledanja tekstova stiče se dragoceno iskustvo. Tada se već mogu nabavljati i ostale stavke zanimljivefilatelsitima, kao što su koverte prvoga dana, listovi prvoga dana, maksimum karte, blokovi, karneti i slično.

Na početku je bitno krenuti, bez mnogo straha i nekog premišljanja. Kada se počne sa aktivnostima, svako će za sebe naći neku zanimaciju i dalje svoju kolekciju razvijati u tom pravcu.

Sve vas mnogo pozdravljam i budite dobro do spedeće epizode podkasta.

Pogledajte video snimak na Youtube -

Kako početi sa filatelijom - podkast ep. 05

Pozdrav za sve I dobro došli na podkast posvećen filateliji. Ova epizoda je vezana za filatelističku literaturu I probaću da je bolje predstavim. Na prvi pogled je to malo I siromašno područje, međutim ima tu šta da se pročita, a ko hoće I da nauči.

Ovde na početku ću vas pozvati da se pretplatite na kanal, a i komentari su dobro došli. Epizoda se prvo emituje na soundclaoudu, a nakon desetak dana ide i na You tube. Ja sam Nikola Vejin, a ovo je podkast “Album za marke”.

Sadržaj ove epizode će se ugrubo podeliti u tri glavne sekcije, tako sam ja nekako literaturu za filateliste selektovao. Prvo ide malo priče o katalozima, pa potom drugi deo o časopisima I knjigama koje pokrivaju ovu oblast I na kraju treći deo je druga litaratura koja povremeno piše o filateliji.

izvor - albumzamarke.com

Uglavnom ima dosta časopisa I knjiga na srpskom jeziku. A ako neko zna neki strani jezik, dosta se toga kod nas može nabaviti I na engleskom ili nemačkom. Znači ovde pričam o štampanim stvarima.

Prvo malo o katalozima da se priča

Svakako najobimniji I najpoznatiji deo literature su katalozi. Za kataloge, svih vrsta, je karakteristično da imaju spisak stavki koje su složene po nekom redu. To može biti po azbučnom redu, godini, veličini I slično. Kada je filatelija u pitanju, sortiranje se najčešće vrši prema zemlji porekla I godinama.

Svi predmeti u katalogu budu podjednako predstavljeni, sa navedenim svim bitnim informacijama. Ovo je bio malo širi opis kataloga, jer se oni koriste u mnogim oblastima. Dalja podela kataloga u filateliji bi bila na one poštanskih maraka, zatim drugih stavki vezanih za filateliju kao na primer celina ili katalozi markofiletelije, to jeste poštanskih žigova, te na kraju treća grupa su katalozi sa aukcija.

Katalozi su za vreme Jugoslavije bili štampani svake godine, manje ili više kvalitetno. Iz tog razloga su danas super zastupljeni I slabo cenjeni. Uglavnom ih svi filatelisti imaju, a koriste ih samo oni koji imaju poštanske marke Jugoslavije u svojoj kolekciji. U osamdesetim godinam su štampani u dve knjige.

Pored njih treba spomenuti I Michelove kataloge, koji su prilično skupi. Ali ne bez razloga, oni pokrivaju čitav svet I njih uglavnom poseduju filatelisti za teritorije koje sakupljaju Sada su oni dostupni I u digitalnoj formi, I imaju sasvim dovoljno podataka da mogu biti od velike koristi.

Filatelisti koji sakupljaju neke inostrane zemlje se trude da nabave I lokalne filatelističke kataloge iz zemalja koje sakupljaju, radi kvalitetnijih podataka.

U novije vreme se pojavilo dosta kataloga za određene teritorije I periode, uglavnom su svi solidnog kvaliteta. Ja sam nabavio I koristim Katalog poštanskih maraka u upotrebi na teritoriji Srbije od 1840 do 2018. Konkretno ovaj katalog što imam je četvrto izdanje i sasvim solidno radi posao.

Uz prikaz poštanske marke dat je naziv, navedeno ko je uradio nacrt marke, gde je štampana, kojom tehnikom na kakvom papiru, o gumi, te kako je odrađeno zupčanje. Dat je neki kataloški broj marke, nominalna vrednost, koje su boje korišćene, tiraž I vrednost po kojoj se sada sa njom trguje. Tu je kao orijentir naveden I michelov broj. Spomenuto je da li je bilo nekih posebnosti, kao na primer sa greškama, te da li postoji maksimum karta ili koverat prvog dana.

Za mene kao filatelistu amatera to je sasvim dovoljno informacija, bar što se tiče poštanskih maraka.

Moram da spomenem još jedno zanimljivo izdanje, a koje je zasnovano na godini. Takvi katalozi se štampaju za određenu regiju, I postoji prilično takvih primera. Ja sam nabavio jedan model M and M, od filatelističkog društva Stari grad. Ovaj model je za 2007 godinu I pokriva šest zemalja, a iz nekog razloga je dodato I kosovo. Ovih kataloga ima čitav niz I dosta se često mogu nači na tržištu po povoljnim cenama. Štampan je u crno beloj tehnici, a ima standardne informacije, sa moje strane preporuka da se nabave, za svakoga ko bude u prilici.

Sledeća grupa kataloga koju treba spomenuti su oni za ostale stvari koje se sakupljaju u filateliji pored poštanskih maraka. To mogu biti maksimum karte, koverte prvog dana, dopisnice, poštanski žigovi. Ovoga ima malo manje u odnosu na prethodnu kategoriju, ali se može naći za svakoga po nešto.

Ja sam nabavio Katalog maksimum karti Jugoslavije 1945 do 2000 godine. Pa o njemu mogu ponešto da kažem, kakvi su utisci. Autor se maksimalno potrudio, ali na žalost ovo izdanje nije u boji. Nema ni podataka o autorima motiva na maksimum kartama, kao ni o tiražima. Opet i sa tim nedostacima ovaj katalog je odličan izvor informacija. Veoma je dobro što su navedeni kataloški brojevi Jugomarke I Mishelovi, što ubrzava pretragu podataka.

Na kraju ovog poglavlja navodim aukciske kataloge. Njih ima dosta na tržištu, imao sam priliku da prelistam nekoliko I mogu raći da su dobra stvar. Na žalost sada kod sebe nemam ni jedan primerak sa kojim bi mogao da ih bolje prikažem. U njima se nalazi više različitih oblasti, pa od svega bude po malo.

Sledeća kategorija su Časopisi I knjige o filateliji

Naredna grupa literature za filateliste čine časopisi I knjige koje obrađuju određene oblasti vezane za poštu I poštanske marke. Što se tiče časopisa, tu najviše mogu da kažem o “Filatelis”-u. Ima još nekih izdanja na ovim prostorima, ali sa njima se nisam susretao.

Časopis Filatelist izlazi decenijama I svi su čuli za njega. Kvalitet je varirao sa vremenom, kako štampe, tako I tekstova koji su objavljivani. U nekim periodima se to svodilo skoro samo na male oglase za razmenu, a bilo je perioda kada se vodila rasprava iz broja u broj, uglavnom oko nebitnih stvari. A bilo je I vremena kada su tekstovi bili veoma kvalitetni I informativni.

Video sam neke starije brojeve, oni su uglavnom zanimljivi ljudima koji sakupljaju Jugoslaviju iz tog perioda. Može ih se nabaviti I cena im nije previsoka, a nude dosta informacija za taj period.

Ono što mi se svidelo je je Filatelist u nekih zadnjih 25 godina. Ne izlazi redovno sada, ima tu raznih razloga. Međutim kvalitet je sasvim dobar I štampe I tekstova. Dobra je stavar da se u tom zadnjem periodu počelo pisati I o temam iz regiona vezanim za filateliju. Teme su veoma raznovrsne I pored poštanskih maraka pokrivaju I ostale oblasti filatelije I to prilično temeljno.

Ovde bih naveo primer broja 278 koji je štampan 2018 godine. Tu je situacija da je kompletan broj posvećen samo jednoj temi “sanitarni kordon I dezinfikovanje pošte”. Sada je prilika veoma slična I dezinfekcija je često upotrebljavana reč. Ovu temu je obradio I priredio za časopis Slobodan Šotra. Lično sam nešto okvirno oko ove teme već znao, a moram reći da mi je bilo veoma interesantno da pročitam sve od početka do kraja.

Postoje I drugi časopisi o filateliji, ali nisam ih nešto čitao da bih mogao pričati o njima.

Što se tiče knjiga o filateliji, ima ih prilično, ali je starija izdanja teško nabaviti. Ima I novojih izdanja, ali I njih je malo teže nabaviti. Ja sam nešto uspeo kupiti, ali sve to ide preko oglasa. Ovde ću predstaviti 4 komada koji imaju veoma različite kvalitete.

Prvo bih spomenuoSlikovnicu za male filateliste, jedno prilično staro izdanje. Ideja za nju je veoma dobra, na konkretan način se omogućava omladini da počne sa filatelijom. Sa tehničke strane je takođe dobro odrađeno. Međutim sada je problem tematika, pre je to bilo zanimljivo, sada se vidi da je to jedna isprazna priča. Da se sada naprave sa niskim cenama štampe slične knjižice sa tematikama, fauna, kosmos, prevozna sretsva, flora, to bi verovatno moglo sasvim fino da prođe.

Druga knjiga koju ću spomenuti jeKako postati filatelista a autor je Zvonko Zrnčić. Za nju je I sam autor upotrebi izraz brošura, jer ima samo 31 stranu. Izdavač je savez filatelista Bosne I Hercegovine , a godina štampe je 1977. Knjižica je zanimljiva, pruža osnovne informacije, za početnike veoma dobro. Objašnjeno je ukratko šta je sortiranje poštanskih maraka, koji se podaci nalaze na marki, ponešto o temama koje se mogu sakupljati. Mada je skromna, sigurno da je trebalo prilično truda da se ona oštampa.

Treća knjiga o filateliji koju ću spomenuti je “Kako sakupljati poštanske marke” praktični saveti. Rekao bih da je iz štampe izašla početkom 60 godina, dok su se knjige pravila kako bog zapoveda. Ovo je prevod nekog inostranog dela I veoma je dobar. Obrađene su sve stavke filatelije, neke dobro a neke površno. Šta se sakuplja, kako se razvrstava, gde se čuva, kako se prepoznaju falsifikati, o poštanskim žigovima I još dosta toga. Sve u svemu za one koji sakupljaju poštanske marke starijeg datumo, ovo je knjiga koju moraju imati.

Četvrta knjiga o filateliji nosi naziv “Istorisko na poštanskim markama 1931 do 1952”, čija je autorka Vesna Dimitrijević. Ovo je priređena magistarska teza I daje prikaz zašto su se pojedine marke štampale, u stvari kako se biraju motivi na poštanskim markama. Knjiga je izašla u sklopu zadužbine Andrejević koja ima odlične knjige I bira zanimljive teme iz svih oblasti. Kako je u pitanju naučni rad, može delovati da je prilično suvoparna sa dosta činjenica, a sa malo manje šarenila. Dobra stvar je I spisak literature na kraju knjige, to je odlična polazna osnova za dalje upoznavanje sa drugim informacijama.

Knjiga o filateliji ima još, mogu da spomenem neke koje nisam video, ali znam da su izašle, spomenuću

• NATO u filateliji,
• Zatim Crnogorska pošta I poštanske marke,
• Vojna pošta I sanitet vojne granice,
• Srbija, istorija pošta i žigovi, 1804-1918

I tako dalje. Ukoliko znate I vi neku knjigu, spomenite u kometarima jer će biti od koristi svima.

Sada malo o drugim izvorima veznanim za poštanek marke

Na kraju dolazim do zadnje sekcije u ovoj epizodi podkasta, a to je druga literature. U osnovi to su knjige I časopisi na raznorazne teme. I kao neki njihovi delovi se pojavlju tekstovi o nekim segmetnima filatelije. Kvalitet tih informacija može biti veoma raznolik od totalne banalnosti koje je neko napisao čisto da popuni prostor, pa do ozbiljnih radova koje su sastavili iskusni filatelisti.

Što se tiče časopisa, tu ne mogu sada ništa specijalno da izdvojim, viđao sam neke tekstove u starijim mesečnicima I nedeljnicima ( na primer ilustrovana revija ili politikin zabavnik). Takođe je bilo tekstova I u dnevnoj štampi, pre u većoj meri, sada se tek tu I tamo napiše I objavi ponešto. Uglavnom se može svašta iz tih članaka saznati.

Što se tiče knjiga, mogu biti vezani za poštu I komunikaciju, pa da se dotaknu materijala interesantnog filatelistima. Ovde ću predstaviti knjižicu “200 godina pošte u Somboru “ iz 1989 godine. Ima ultra kratak članak o udruženju filatelista Sombor I ono što mi se svidelo spisak prigodnih žigova Sombora od 1957 do 1980.

Pored spiska se nalazi I prikaz svakog od žigova, ali nije grafički kvalitet na vrhunskom nivou. Međutim I ovako je odlična stvar, bilo bi zgodno da svako udruženje filatelista nekako objavi spisak prigodnih žigova.

Drugi primer koji ću spomenuti je kapitalno delo vezano za lov, a zove seDobar pogled na Srbiju” Autor knjige je Sonja Petrović Obradović a knjiga je izašla iz štampe 2009 godine U njoj ima poglavlje Priroda kroz filateliju Srbije, a čiji autor je Vojislav Begović Tu je prikazan veliki broj poštanskih maraka flore I faune u vrhunskom kvalitetu. Sad jasno je da neće svako nabaviti takve knjige jer se u njima eto piše o filateliji. Međutim to mogu biti veoma korisni izvori informacija za ljude koje baš ta tematika zanima.

To je bilo sve za ovu epizodu, tema je opširna I nije baš moglo da se sve kaže. Ukoliko možete preporučiti nešto od literature, napišite to u kometarima jer će to svakako biti zanimljivo I drugim kolekcionarima.

Pogledajte i video za ovu epizodu na You tube

Poštanske marke - Literatura o filateliji - podkast epizoda broj 6

Na kraju pozdrav sve I budite mi dobro do naredne epizode.